AKTUELNO:

SAOPŠTENJE

Centar za ljudska prava-Niš u godini jubileja 70.godina od donošenja najhumanijeg zakona u istoriji čovečanstva- Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, kroz svoje projekte i angažovanja nastavlja svoju misiju zaštitnika ljudskih prava. U okviru projekta “Sveobuhvatna akcija protiv torture”, koji realizuje zajedno sa, autorom projekta “Međunarodnom mrežom pomoći IAN’’, Centar pruža pravnu pomoć i pravno zastupanje pred sudovima za žrtve torture i nečovečnog postupanja na teritoriji cele Srbije. Za pružanje pravne pomoći i pravno zastupanje angažovani su advokati iz NIša, Beograda, Novog Sada i Novog Pazara koji imaju veliko iskustvo u oblasti ljudskih prava.
Centar za ljudska prava-Niš poziva potencijalne žrtve torture i nečovečnog postupanja da se jave, radi dobijanja pravne pomoći i zastupanja pred odgovarajućim sudovima:
– na telefon Centra za ljudska prava-Niš : 018 524 332
– pošalju pismo na e-mail adresu: ni_cent@eunet.rs ili
– poštom na adresu : Centar za ljudska prava-Niš, ul.Cara Dušana, br. 54 PC „Dušanov Bazar“ Kupola, lokal 202 18000 Niš
U čast 70-godišnjice ovog izuzetno uticajnog dokumenta i cilju sprečavanja urušavanja vitalnih principa, Centar podržava pozv UN upćen ljudima širom sveta da „ustanu za ljudska prava“: “Stand Up for Human Rights”: www.standup4humanrights.org.

IZJAVA VISOKOG KOMESARA UN-A ZA LjUDSKA PRAVA MIŠEL BAŠELE ŽENEVA

10. decembra obeležavamo 70-godišnjicu jednog izvanrednog dokumenta, Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, koji je, čvrsto verujem, danas aktuelan kao i onda kada je usvojen pre 70 godina. Verovatno još više, jer je tokom proteklih decenija, od aspiracione rasprave prerastao u niz standarda koji prožimaju praktično svaku oblast međunarodnog prava.
Univerzalna deklaracija je izdržala testove godina koje su prolazile, kao i dolazak dramatičnih novih tehnologija i društvenih, političkih i ekonomskih promena koje njeni kreatori nisu mogli predvideti. Njene odredbe su toliko fundamentalne da se mogu primeniti na svaku novu dilemu.
Univerzalna deklaracija nam daje principe kojima treba upravljati veštačkom inteligencijom i digitalnim svetom.
Ona postavlja okvir odgovora koji se može koristiti za suprotstavljanje efektima klimatskih promena na ljude, ako ne i na planetu.
Ona nam pruža osnove za obezbeđivanje jednakih prava za grupe kao što su LGBT populacija, na šta se se malo njih usudilo 1948. godine.
Svako ima pravo na sve slobode navedene u Univerzalnoj deklaraciji „bez razlike na rasu, boju kože, pol, jezik, religiju, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, imovinu, rođenje ili drugi status.“
Poslednje reči te rečenice – „drugi status“ – često pozivaju da prošire spisak posebno zaštićenih grupa ljudi. Tu su ne samo LGBTosobe, već i osobe sa invaliditetom – koje sada imaju sopstvenu konvenciju, usvojenu 2006. godine. Stariji ljudi.Urođenici. Manjine svih vrsta.Svi.
Rod je koncept koji se odnosi na skoro svaku odredbu Deklaracije. U predhodnom periodu, dokumentu je izuzetno nedostajao seksistički jezik. Dokument se odnosi na „svima“, „sve“ ili „niko“ kroz svoje članke.
Ovakva upotreba odražava činjenicu da su po prvi put u istoriji međunarodnog zakonodavstva žene igrale značajnu ulogu u izradi Univerzalne deklaracije.
Uloga Eleanore Ruzvelt, koja je predsedavala komisijom za izradu nacrta, dobro je poznata. Manje je poznata činjenica da su žene iz Danske, Pakistana, komunističkog bloka i drugih zemalja širom sveta imale ključni doprinos.
Zaista, zahvaljujući prvenstveno indijcu Hansu Mehti, francuska fraza „svi ljudi su rođeni slobodni i jednaki“, preuzeta iz Deklaracije o pravima čoveka i građanina, pperasla je u Univerzalnoj deklaraciji u frazu „sva ljudska bića su rođena slobodna i jednaka. „
Jednostavno, ali – u smislu ženskih prava i manjinskih prava – revolucionarna fraza.
Rođena iz razaranja dva svetska rata, Velike depresije tridesetih godina prošlog veka i holokausta, Univerzalna deklaracija je usmerena na sprečavanje sličnih katastrofa i tiraniju i kršenja koja su ih uzrokovala. Ona pokazuje načine kako da kakoda sprečimo da povređujemo jedni druge i ima za cilj da nam obezbedi „slobodu od straha i želje“.
Ona postavlja granice moćnima i podržava nadu među bespomoćnima.
Tokom sedam decenija od njenog usvajanja, Univerzalna deklaracija bila je osnov i podrška za bezbrojne korisne promene u životima miliona ljudi širom sveta, prožimajući oko 90 nacionalnih ustava i brojnih nacionalnih, regionalnih i međunarodnih zakona i institucija.
Ali, 70 godina nakon usvajanja, zadatak koji je Univerzalna deklaracija postavila pred nas daleko je od ispunjenja. I on nikada neće biti završen.
U 30 kristalno jasnih članaka, Univerzalna deklaracija pokazuje nam mere koje će iskoreniti ekstremno siromaštvo i osigurati hranu, stanovanje, zdravstvo, obrazovanje, zapošljavanje i jednake mogućnosti za sve.
Ona osvetljava put ka svetu bez ratova i holokausta, bez mučenja, gladi i nepravde. Ka svetu u kojem je beda pobeđena i niko nije previše bogat ili moćan da izbegne pravdu.
Svetu u kojem svaki čovek ima istu vrednost kao i svaki drugi čovek, ne samo po rođenju, već i tokom celog života.
Kreatori su hteli da spreče novi rat tako sto će ga saseći u korenu, postavljanjem prava koja bi svako na planeti mogao da očekuje i zahteva jednostavno zato što postoji – i da se jasno utvrdi šta se ni u kom slučaju može uraditi ljudima.
Siromašni, gladni, raseljeni i marginalizovani radnici su imali za cilj da uspostave sistem za podršku i zaštitu.
Pravo na hranu i razvoj je presudno. Ali to se mora postići bez diskriminacije na osnovu rase, pola ili drugog statusa. Ne možete reći svojim ljudima – hraniću vas, ali neću vam dozvoliti da govorite ili upražnjavate svoju veru ili kulturu.
Prava na zemljište i adekvatno stanovanje su apsolutno osnovna – a ipak u nekim zemljama mere štednje uskraćuju ova prava najugroženijima.
Klimatske promene mogu ugroziti pravo na život, na hranu, sklonište i zdravlje. Sve je to povezano – a Univerzalna deklaracija i međunarodne konvencije o ljudskim pravima pružaju mapu puta za njihovo postizanje.
Uverena sam da je ideal ljudskih prava, koji je sadržan u ovoj Deklaraciji, jedan od najkonstruktivnijih i najnaprednijih ideja u ljudskoj istoriji a takođe i jedan od najuspešnijih.
Ali danas, taj napredak je ugrožen.
Rođeni smo „slobodni i jednaki“, ali milioni ljudi na ovoj planeti ne ostaju slobodni i jednaki. Njihovo dostojanstvo je ugroženo i njihova prava se krše svakodnevno.
U mnogim zemljama, osnovni postulat da su sva ljudska bića ravnopravna i da imaju jednaka prava, je ugrožen.
Sveobuhvatna mreža međunarodnih, regionalnih i nacionalnih zakona i ugovora koji sadrže vizije Univerzalne deklaracije ignorisana je od strane vlada i političarа koji su se sve više fokusirali na uske, nacionalističke interese.
Svi moramo da se energičnije borimo za ljudska prava, jer su to prava koja svako treba da ima – ne samo zbog nas samih, već i zbog svih ljudskih bića koja žive i živeće na ovoj planeti.
Završiću rečima kojima počinje Univerzalna deklaracija, uz snažno obećanje – i upozorenje – sadržano u prvim redovima Preambule:
„… Priznavanje urođenog dostojanstva i jednakih i neotuđivih prava svih članova ljudske porodice je temelj slobode, pravde i mira u svetu.
„… nepoštovanje i preziranje prava čoveka je vodilo varvarskim postupcima, koji su vređali savest čovečanstva, i pošto je stvaranje sveta u kojem će ljudska bića uživati slobodu govora i verovanja i biti slobodna od straha i nemaštine proglašeno kao najviša težnja svakog čoveka.
„… Od suštinskog je značaja, da se čovek ne primorava da se regrutuje kao posljednje sredstvo za pobunu protiv tiranije i ugnjetavanja da ljudska prava treba zaštititi vladavinom prava“.
I dobro bi bilo da posvetimo više pažnje poslednjim rečima iste Preambule:
„… svaki pojedinac i svaki organ društva, imajući ovu Deklaraciju stalno na umu, teži da učenjem i vaspitavanjem doprinese poštovanju ovih prava i sloboda da bi se postupnim unutrašnjim i međunarodnim merama obezbedilo njihovo opšte i stvarno priznanje i poštovanje kako među narodima samih država članica, tako i među narodima onih teritorija koje su pod njihovom upravom. „
Na dugom putu koji smo prošli od 1948.godine, mi smo preduzeli mnoge progresivne mere predviđene Univerzalnom deklaracijom na nacionalnom i međunarodnom nivou.
Ali dalek put je još uvek pred nama, i izgleda da je previše naših lidera zaboravilo te moćne i proročke riječi. Moramo ispraviti to, ne samo danas, ne samo na 70.godišnjicu sledećeg ponedeljka, već svakog dana, svake godine.
Zaštitnici ljudskih prava širom sveta su na linijama fronta odbrane Univerzalne deklaracije kroz svoj rad, posvećenost i žrtvu. Bez obzira na to gde živimo ili kakve su naše okolnosti, većina nas ima moć da napravi razliku – kako bi naši domovi, zajednice, zemlje i naš svet bili bolji. Svako od nas mora da ispuni svoju ulogu i da udahne život prelepom snu Univerzalne deklaracije.
Jer ona je dar naših predaka koji su želeli da nam pomognu da nikada ne prolazimo kroz ono što su oni prošli.

Uzvratite komentar

Current ye@r *