U protekle dve godine Centru za ljudska prava – Niš za pravnu pomoć obratilo se više od 30 osoba koje su bile izložene nekom vidu torture. Polovina od slučajeva nije mogla da bude procesuirana, jer kod nas krivično delo torture nije izuzeto iz opšteg roka zastarelosti od 10 godina, iako Konvencija UN protiv torture i drugih surovih, nečovečnih i ponižavajućih postupaka i kažnjavanja, čiji je Srbija potpisnik, ne poznaje zastarelost.
Od šest procesuiranih slučajeva, Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. podnete su dve predstavke, dva postupka se vode pred OJT u Novom Sadu i Kruševcu, a krivične prijave podnete su OJT u Beogradu i Nišu. Postupci pred tužilaštvima se odnose na prekomernu upotrebu sile prilikom hapšenja i u jednoj ustanovi koja je u sistemu Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.
Dokazivanje torture je težak i složen posao, pre svega zbog toga što uz izjave žrtve i svedoka zahteva obimnu zdravstvenu dokumentaciju. Advokat Stevan Arambašić istakao je da problemi u pravnom zastupanju žrtava torture leže i u tome to što su istražni postupci spori i neefikasni. Indikativno je, rekao je on, da kada se dokazuje tortura u prostorima za koje postoji obaveza da budu pokriveni video nadzorom, kamere ne rade baš u trenutku kada se tortura dešava. Foto dokumentacija policije odnosi se samo na delo koje se osumnjičenom stavlja na teret, a gotovo nikad ne sadrži i dokumenta koja bi potkrepila postojanje povreda. Čak i u slučajevima kada se tužilaštvu dostavi obimna medicinska dokumentacija o povredama, lekarski nalazi i konstatacija povreda se posmatra površno i protivno ZIKs-u, naročito kad je u pitanju lice lišeno slobode. Problem je takođe i to što tužilaštvo poverava sektoru unutrašnje kontrole MUP-a RS sprovođenje određenih dokaznih radnji, u prostoru gde je do torture došlo, a počinioci su policajci.
Veoma temeljno pripremamo svaku krivičnu prijavu, rekla je rekla je Lidija Vučković lokalni koordinator projekta, Trudimo se da prikupimo što više informacija i dokaza i dokumentujemo torturu koja se desila, pa tek onda podnosimo krivičnu prijavu. Jednom mesečno obraćamo se tužilaštvu kojem smo podneli krivičnu prijavu, u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, tražimo informaciju o tome koje su radnje preduzete. Dešavalo se da neke krivične prijave budu odbijene usled odluke nadležnih tužilaca da nema dovoljno dokaza za vođenje javnotužilačke istrage.
U konkretnim slučajevima, pošto je dolazilo do nanošenja telesnih povreda, ubedljivo najbitniji dokazi jesu medicinska dokumentacija i medicinski nalazi. Isti pravilnim tumačenjem dovode do zaključka da li je neko lice doživelo torturu od strane policije, zaposlenih u KPZ OZ i drugih. Drugih dokaza obično nema jer lica koja torturu vrše svoje žrtve sklanjaju od očiju drugih svedoka, a iako ima svedoka to su na primer u kpz-u druga osuđena lica ili u policiji svedoci druge kolege policajci. Nažalost nivo društvene svesti nije na takvom nivou da ta lica prepoznaju pravu opsanost svog nečinjenja, te i kasnije svojom pasivnošću dovode do opasnosti da se ove pojave ponove, rekao je Miroslav Stanojević, advokat Centra za ljudska prava. Upravo su odlučivanja nadležnih tužioca o važnosti priložene medicinske dokumentacije, kamen spoticanja i osnov za podnošenje pritužbi u ovom konkretnom projektu. U praksi ako je oštećeni mišljenja da je Javno tužilaštvo u konkretnom slučaju nije postupalo u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima, te da je svojim odlukama oštetilo podnosioca pritužbe, može da pritužbom ukaže na to i da zahteva da se preispita postupanje javnog tužilaštva. Vezano za podnete krivične prijave, podneli smo i četiri pritužbe na rad javnih tužioca. I to dve na rad osnovnih javnih tužilaštva, dve na rad viših javnih tužilaštva
U sva četiri slučaja je došlo do situacije da je medicinska dokumentacija priložena uz krivičnu prijavu, nije tretirana onako kako bi po našem mišljenju trebalo ili nije uopšte tretirana – tj. uzeta u razmatranje. Uz dve krivične prijave su podnete čak i nalazi i mišljenja nadležnih lekara, lica koja su na listi stalnih sudskih veštaka, koja povezuju nanete povrede sa počiniocima, a da postupajući tužioci nisu uzeli u razmatranje navode iz krivične prijave vezano za njih. U tri podnete pritužbe su nadležni nadređeni tužiocu doneli odluke da nije došlo do povrede prava oštećenih, te da su podređeni tužioci ispravno ocenili da ne treba da se vrši uvid u podnetu medicinsku dokumentaciju. U jednom se još uvek čeka odgovor.
Naglašeno je da ne postoje izvinjavajuće okolnosti koje nekome daju pravo da vrši torturu.Tortura je apsolutno zabranjena Konvencijom UN protiv torture i prema ovom međunarodno priznatom dokumentu, čiji je i naša zemlja potpisnik, svaka država je dužna da osobi koja je preživela torturu pruži obeštećenje i pravo na rehabilitaciju koja mora biti dostupna i odgovarajuća. Nadamo se da ćemo do kraja projkta dobiti jasnu reakciju države koja će dovesti do podizanja društvene svesti i ukazati da takvo ponašanje uniformisanih lica ne može biti opravdano i društveno prihvatljivo.
U okviru projekta “Sveobuhvatna akcija protiv torture”, koji realizuje zajedno sa, autorom projekta “Međunarodnom mrežom pomoći IAN’’, Centar za ljudska prava Niš će i tokom 2020. godine pružati besplatnu pravnu pomoć i pravno zastupanje pred sudovima za žrtve torture i nečovečnog postupanja na teritoriji cele Srbije .
Centar poziva potencijalne žrtve torture i nečovečnog postupanja da se jave radi dobijanja pravne pomoći i zastupanja pred odgovarajućim sudovima na telefon Centra za ljudska prava-Niš : 018 524 332 , pošalju pismo na e-mail adresu: ni_cent@eunet.rs ili poštom na adresu : Centar za ljudska prava Niš, Ulica cara Dušana, br. 54 PC „Dušanov Bazar“ Kupola, lokal 202 18000 Niš.
