Autor: Zoran Gavrilović, direktor programa „Društvo protiv korupcije“ – Biro za društvena istraživanja
Cilj i sadržaj analize – Ova analiza ima za cilj da utvrdi da li postojići normativni okvir, pre svega Zakon o izvršenju krivičnih sankcija („Sl. glasnik RS“, br. 85/2005 i 72/2009), ali i pravilnici (vidi Aneks 3) koji su deo normativnog okvira utiče pozitivno ili negativno na nastanak i razvoj korupcije, odnosno spremnost za borbu protiv korupcije svih aktera na nivou ustanova za izvršavanje krivičnih sankcija (u daljem tekstu Ustanova). Da bi ostvarili tu nameru analiza će biti izvršena na normativnom i funkcionalnom nivou.
Normativni nivo analize pod lupu stavlja diskreciona ovlašćenja nadležnog ministra, direktora Uprave i upravnike ustanova, zatim diskreciona ovlašćenja onih koji su zaduženi za prijem, sprovođenje programa postupanja, zdravstveno stanje osuđenika i bezbednost u ustanovama. Pored diskrecionih ovlašćenja u fokusu normativne analize biće transparentnost i sukob interesa na nivou sistema za izvršenje krivičnih sankcija.
Posebno mesto u analizi će pripasti pitanju da li postoje efektivni mehanizmi za utvrđivanje i sankcionisanje nezakonitih i/ili neetičkih radnji koje prijave zatvorenici, njihovi zastupnici ili zaposleni u ustanovama. Postojanje te vrste zaštite je neophodan ali nedovoljan uslov za borbu protiv korupcije, jer bez kažnjivosti nezakonitog ili neetičkog (profesionalnog) postupanja nema ambijenta za efikasnu borbu protiv korupcije.
Funkcionalni aspekt analize će biti usresređen na sagledavanje održivosti sistema zatvaranja, odnosno utvrđivanja da li i na koji način postoji međuzavisnost između potencijala za korupciju i stanja (tehničko, materijalno, kadrovsko, normativno…) u kojem se nalaze zavodi u Srbiji.
Sa aspekta funkcionalne analize treba znati da je resocijalizacija osuđenih građana Srbije primarna, odnosno manifestna funkcija ustanova. Ovo naglašavamo iz razloga što se pitanje korupcije i uspostavljanje efikasnih sistema za borbu protiv korupcije na nivou sistema za izvršavanje krivičnih sankcija ne može zamisliti bez ostvarivanja ove funkcije. Upravo ova vrsta analize treba da pokaže održivost zavoda (finansije, prostor, motivacija zaposlenih i uprave, znanja i veštine) kada je u pitanju ostvarivanje od društva poverene funkcije – resocijalizacija osuđenih građana. Neostvarivanje ove funkcije bi bio indikator neodrživosti zavoda, ali i pokazatelj potencijala za korupciju na nivou ustanova.
Bitno je naglasiti da se korupcija ne sme posmatrati izolovano, tj. kao incident, mada ima slučajeva kada je korupcija posledica hira, egzibicionizma, prestiža i običaja, već kao refleksija na postojeći ambijent u kojem pojedinac ili grupa žele da ostvare svoja (ne)zakonita prava na nezakonit ili/i neetičan način.
Predočena analiza ima preventivni karakter, jer se korupciji pristupa sa analitičke i fenomenološke strane, bez želje da se bavi istragom.
Namera nam je da identifikujemo koje su to tačke rizika za nastanak i opstanak korupcije. Takođe, želimo da ova analiza bude uvod u dijalog koji će unaprediti ili inicirati mehanizme za borbu protiv korupcije posebno ako se ima u vidu da će od naredne godine svi zavodi biti u zakonskoj obavezi da izrade i primene Planove integriteta.
Pored analize ovaj dokument sadrži i predloge preporuka (vidi Aneks 2) za izmene normativnog okvira koji je u ne malom broju odudara od potreba sadašnjeg vremena. Ovo se posebno odnosi na pravilnike koje je bilo teško naći, jer ne postoji javno dostupna baza ovih propisa što samo po sebi može da bude uvod u netransparentnost.
Preuzmite ceo dokument:
Antikorupcijska analiza Zakona o izvršenju krivičnih sankcija i odgovarajućih pravilnika
Sadržaj:
