AKTUELNO:

U Nišu obeležen Dan podrške žrtvama torture

Međunarodni dan podrške žrtvama torture, 26. juni, obeležen je u Nišu u sklopu projekta Sveobuhvatna akcija protiv torture, koji realizuje Međunarodna mreža pomoći I.A.N. u partnerstvu sa Centrom za ljudska prava Niš i Centrom za građansku inicijativu iz Prilepa. Projekat se finansira sredstvima Evropske unije.

U centru Niša održan je umetnički performans koji su izveli niški glumci, na kome su izvođači kroz pokret i muziku prikazali kroz šta prolaze osobe koje trpe različite oblike psihičkog i fizičkog nasilja.

Na konferenciji za novinare koja je održana ovim povodom, organizatori su podsetili da se Međunarodni dan podrške žrtvama torture obeležava 26. juna iz dva razloga: na taj dan 1945. godine potpisana je Povelja Ujedinjenih nacija – prvi dokument ove međunarodne organizacije koji države članice obavezuje na poštovanje i promovisanje ljudskih prava, a više od trideset godina kasnije, 1987. godine, usvojena je Konvencija Ujedinjenih nacija (UN) protiv torture. Kao jedan od tematskih međunarodnih dana u kalendaru UN 26. jun se širom sveta obeležava od 1998. godine, na zahtev Danske, u kojoj se nalazi sedište Međunarodnog saveta za rehabilitaciju žrtava torture. Novinarima su se obratili Jelena Lončarević, iz Međunarodne mreže pomoci I.A.N, Lidija Vučković ispred Centra za ljudska prava Niš i advokat Miroslav Stanojević.

Žrtve torture kao posledicu mogu imati različite psihičke kao i druge zdravstvene probleme. Najčešće tegobe sa kojima se nose ove žrtve spadaju u post-traumatski stresni poremećaj, a to su stalna nametljiva sećanja na traumu, noćne more, izbegavanje ljudi i aktivnosti, izbegavanje da pričaju o traumatskom iskustvu, narušeni porodični odnosi, nemogućnost da dožive sreću, ljubav i druge pozitivne emocije, lošu koncentraciju i pamćenje, što ih izoluje iz društva. Zbog toga je izuzetno važno pružiti im sveobuhvatnu podršku na putu njihovog oporavka i povratka u svakodnevne životne tokove.

Obeležavanje Dana podrške žrtvama torture završeno je prikazivanjem dokumentarnog filma “Podsećanje“, autora Radoslava Ćebića, koji na najdirektniji način predstavlja naše korisnike, žrtve torture, koji su doživeli različite vrste mučenja u ratu i miru i podseća nas na mnoge zaboravljene traume, događaje, nepravde, povrede zakona i kršenja prava ljudi.

Nakon projekcije o filmu su pored Biljane Petrović iz mreže IAN, govorili i Pavlina Mihajlenko iz Centra za ljudska prava Niš, novinari lista „Vreme“ Filip Švarm i Momir Turudić i Dejan Dabić urednik filmskog programa NKC.

We cannot display this gallery
„Podsećanje“ – iskustva žrtava torture
Razgovor o dokumentarnom filmu „Podsećanje“
Konferencija za novinare povodom Međunarodnog dana podrške žrtvama torture, Niš, 26.6.2020.
Performans – „Podrška žrtvama torture“

Program obeležavanja 26. juna, Međunarodnog dana podrške žrtvama torture

Centar za ljudska prava – Niš i Međunarodna mreža pomoći IAN i ove godine obeležiće u Nišu 26. jun Međunarodni dan podrške žrtvama torture nizom događaja u centru grada.

PROGRAM OBELEŽAVANJA 26. JUNA
MEĐUNARODNOG DANA PODRŠKE ŽRTVAMA TORTURE NIŠ 26.06.2020.

Događaj I

11:00 – 11:55Umetnički ulični performans “Put podrške žrtvama torture“
Učestvuju umetnici: Jelena Đorđević, Mladen Milojković, Vojislav Ilić i Branimir Stanković. Odvija se u centru grada, celom dužinom Obrenovićeve ulice, od ulaza u podzemni prolaz (kod H&M) do ulaza u Kazandžijsko sokače

Događaj II

11:55- 13:00




Konferencija za štampu
Tema: Sveobuhvatna akcija protiv torture
Govornici: Jelena Lončarević, menadžerka Međunarodne mreže pomoći IAN, Lidija Vučković, direktorka Centra za ljudska prava Niš, Stevan Arambašić, advokat na projektu;

Bašta kafića“ Na ćošku“, Kopitareva 1, Niš
Događaj III
19:00-21:00Projekcija filma “Podsećanje“, autor Radoslav Ćebić.
Sala Niškog kulturnog centra, Stanoja Buniševca bb, Niš

Film na najdirektniji način predstavlja naše korisnike, žrtve torture, koji su doživeli različite vrste mučenja u ratu i miru i podseća nas na mnoge zaboravljene traume, događaje, nepravde, povrede zakona i kršenja prava ljudi.

Razgovor o filmu i autoru: Biljana Petrović, Pavlina Mihajlenko, Filip Švarm i Momir Turudić. Moderator Dejan Dabić.

Koktel

Program obeležavanja 26. Juna, Međunarodnog dan podrške žrtvama torture organizuje se u okviru projekta Sveobuhvatna akcija protiv torture koji je podržan sredstvima Evropske unije.

Diskriminacija u ostvarivanju prava na jednokratnu novčanu pomoć

U očekivanju detaljnog uputstva kako da punoletni građani Srbije ostvare pravo na jednokratnu novčanu pomoć od 100 evra, Centar za ljudska prava – Niš ukazuje na mogućnost diskriminacije osuđenih lica kao i štićenika u ustanovama socijalne zaštite koji nisu primaoci socijalne pomoći, niti su penzioneri.

Uredba Vlade Republike Srbije od 24.04.2020. godine propisuje da pravo na novčanu pomoć imaju SVI građani Republike Srbije, koji na dan stupanja na snagu ove uredbe imaju prebivalište na teritoriji Republike Srbije i važeću ličnu kartu.

Postavlja se pitanje: kako će pomoć biti isplaćena licima koja nemaju ličnu kartu, i to osobama koje se nalaze na izdržavanju kazne lišenja slobode u sistemu zavoda za izvršenje krivičnih sankcija? Da li su oni isključeni iz mogućnosti dobijanja ove jednokratne pomoći? A oni koji imaju ličnu kartu, kako će se prijavljivati za pomenuta sredstva?

Mnogi osuđenici nemaju ličnu kartu, jer im je istekla ili je ranije nisu ni imali, a zbog toga što su u zatvoru nisu u mogućnosti da obnove svoja lična dokumenta. Poznato je takođe da postpenalni prihvat u Centrima za socijalni rad uglavnom predstavlja jednokratnu novčanu pomoć koja se dodeljuje radi izrade ličnih isprava, što ukazuje upravo na to da veliki broj ovih lica i nema lična dokumenta.

Sličan problem će se javiti i kod isplate štićenicima u ustanovama socijalne zaštite koji nisu primaoci socijalne pomoći, niti su penzioneri, jer nije definisan način prijave za jendnokratnu pomoć države.

Centru za ljudska prava – Niš javljaju se lica koja se nalaze na izdržavanju kazne i traže mogućnost da ne budu diskriminisana u odnosu na ostale građane.

U pomenutoj uredbi Vlade, ni jednom rečenicom nije navedeno da je i na koji način ovo pravo uskraćeno “zatvorenicima“ pa je neophodno da Uprava za izvršenje krivičnih sankcija izda uputsva i smernice kako da se ovo pravo ne uskrati ovoj marginalizovanoj grupi građana, koja je već pogođena siromaštvom.

 

Dve godine sveobuhvatne akcije protiv torture i nečovečnog postupanja

U protekle dve godine Centru za ljudska prava – Niš za pravnu pomoć obratilo se više od 30 osoba koje su bile izložene nekom vidu torture. Polovina od slučajeva nije mogla da bude procesuirana, jer kod nas krivično delo torture nije izuzeto iz opšteg roka zastarelosti od 10 godina, iako Konvencija UN protiv torture i drugih surovih, nečovečnih i ponižavajućih postupaka i kažnjavanja, čiji je Srbija potpisnik, ne poznaje zastarelost.


Od šest procesuiranih slučajeva, Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. podnete su dve predstavke, dva postupka se vode pred OJT u Novom Sadu i Kruševcu, a krivične prijave podnete su OJT u Beogradu i Nišu. Postupci pred tužilaštvima se odnose na prekomernu upotrebu sile prilikom hapšenja i u jednoj ustanovi koja je u sistemu Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

Dokazivanje torture je težak i složen posao, pre svega zbog toga što uz izjave žrtve i svedoka zahteva obimnu zdravstvenu dokumentaciju. Advokat Stevan Arambašić istakao je da problemi u pravnom zastupanju žrtava torture leže i u tome to što su istražni postupci spori i neefikasni. Indikativno je, rekao je on, da kada se dokazuje tortura u prostorima za koje postoji obaveza da budu pokriveni video nadzorom, kamere ne rade baš u trenutku kada se tortura dešava. Foto dokumentacija policije odnosi se samo na delo koje se osumnjičenom stavlja na teret, a gotovo nikad ne sadrži i dokumenta koja bi potkrepila postojanje povreda. Čak i u slučajevima kada se tužilaštvu dostavi obimna medicinska dokumentacija o povredama, lekarski nalazi i konstatacija povreda se posmatra površno i protivno ZIKs-u, naročito kad je u pitanju lice lišeno slobode. Problem je takođe i to što tužilaštvo poverava sektoru unutrašnje kontrole MUP-a RS sprovođenje određenih dokaznih radnji, u prostoru gde je do torture došlo, a počinioci su policajci.

Veoma temeljno pripremamo svaku krivičnu prijavu, rekla je rekla je Lidija Vučković lokalni koordinator projekta, Trudimo se da prikupimo što više informacija i dokaza i dokumentujemo torturu koja se desila, pa tek onda podnosimo krivičnu prijavu. Jednom mesečno obraćamo se tužilaštvu kojem smo podneli krivičnu prijavu, u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, tražimo informaciju o tome koje su radnje preduzete. Dešavalo se da neke krivične prijave budu odbijene usled odluke nadležnih tužilaca da nema dovoljno dokaza za vođenje javnotužilačke istrage.


U konkretnim slučajevima, pošto je dolazilo do nanošenja telesnih povreda, ubedljivo najbitniji dokazi jesu medicinska dokumentacija i medicinski nalazi. Isti pravilnim tumačenjem dovode do zaključka da li je neko lice doživelo torturu od strane policije, zaposlenih u KPZ OZ i drugih. Drugih dokaza obično nema jer lica koja torturu vrše svoje žrtve sklanjaju od očiju drugih svedoka, a iako ima svedoka to su na primer u kpz-u druga osuđena lica ili u policiji svedoci druge kolege policajci. Nažalost nivo društvene svesti nije na takvom nivou da ta lica prepoznaju pravu opsanost svog nečinjenja, te i kasnije svojom pasivnošću dovode do opasnosti da se ove pojave ponove, rekao je Miroslav Stanojević, advokat Centra za ljudska prava. Upravo su odlučivanja nadležnih tužioca o važnosti priložene medicinske dokumentacije, kamen spoticanja i osnov za podnošenje pritužbi u ovom konkretnom projektu. U praksi ako je oštećeni mišljenja da je Javno tužilaštvo u konkretnom slučaju nije postupalo u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima, te da je svojim odlukama oštetilo podnosioca pritužbe, može da pritužbom ukaže na to i da zahteva da se preispita postupanje javnog tužilaštva. Vezano za podnete krivične prijave, podneli smo i četiri pritužbe na rad javnih tužioca. I to dve na rad osnovnih javnih tužilaštva, dve na rad viših javnih tužilaštva

U sva četiri slučaja je došlo do situacije da je medicinska dokumentacija priložena uz krivičnu prijavu, nije tretirana onako kako bi po našem mišljenju trebalo ili nije uopšte tretirana – tj. uzeta u razmatranje. Uz dve krivične prijave su podnete čak i nalazi i mišljenja nadležnih lekara, lica koja su na listi stalnih sudskih veštaka, koja povezuju nanete povrede sa počiniocima, a da postupajući tužioci nisu uzeli u razmatranje navode iz krivične prijave vezano za njih. U tri podnete pritužbe su nadležni nadređeni tužiocu doneli odluke da nije došlo do povrede prava oštećenih, te da su podređeni tužioci ispravno ocenili da ne treba da se vrši uvid u podnetu medicinsku dokumentaciju. U jednom se još uvek čeka odgovor.


Naglašeno je da ne postoje izvinjavajuće okolnosti koje nekome daju pravo da vrši torturu.Tortura je apsolutno zabranjena Konvencijom UN protiv torture i prema ovom međunarodno priznatom dokumentu, čiji je i naša zemlja potpisnik, svaka država je dužna da osobi koja je preživela torturu pruži obeštećenje i pravo na rehabilitaciju koja mora biti dostupna i odgovarajuća. Nadamo se da ćemo do kraja projkta dobiti jasnu reakciju države koja će dovesti do podizanja društvene svesti i ukazati da takvo ponašanje uniformisanih lica ne može biti opravdano i društveno prihvatljivo.

U okviru projekta “Sveobuhvatna akcija protiv torture”, koji realizuje zajedno sa, autorom projekta “Međunarodnom mrežom pomoći IAN’’, Centar za ljudska prava Niš će i tokom 2020. godine pružati besplatnu pravnu pomoć i pravno zastupanje pred sudovima za žrtve torture i nečovečnog postupanja na teritoriji cele Srbije .

Centar poziva potencijalne žrtve torture i nečovečnog postupanja da se jave radi dobijanja pravne pomoći i zastupanja pred odgovarajućim sudovima  na telefon Centra za ljudska prava-Niš : 018  524 332 , pošalju pismo na e-mail adresu: ni_cent@eunet.rs ili poštom na adresu : Centar za ljudska prava Niš, Ulica cara Dušana, br. 54  PC „Dušanov Bazar“ Kupola, lokal 202  18000 Niš.

Nedelja podrške žrtvama torture

Povodom 26. Juna, Međunarodnog dana podrške žrtvama torture, Međunarodna mreža pomoći IAN organizovala je NEDELJU PODRŠKE ŽRTVAMA   TORTURE. Nizom događaja u gradovima Republike Srbije i Republike Severne Makedonije, zajedno sa partnerskim organizacijama Centrom za ljudska prava Niš i Centrom za građanske inicijative Prilep, još jednom je ukazala na važnost podrške žrtavama torture i važnost kažnjavanja počinioca torture.

Konferencija za novinare u Beogradu

 

Obeležavanje Međunarodnog dana podrške žrtvama torture započelo je 26. juna konferencijom za novinare u Beogradu, kojoj su pored organizatora prisustvovali predstavnici donatora, Leoneta Pajer, iz Delegacije Evropske Unije, zon Endrju Jang predstavnik UNHCR-a, Milan Marković iz Stalne kancelarije UN-a u Srbiji, kao i mnogobrojni saradnici i prijatelji organizacije.

 

U večernjim satima u Centru za kulturnu dekontaminaciju, održana izložba radova sa kreativnih radionica pod nazivom „Umetnost kao podrška žrtvama torture“. Izložbi su prisustvovali autori umetničkih predmeta, žene migranti kojima je dodeljena zaštita u Srbiji, a veliku pažnju su privukla i izlaganja korisnika Bogdana Jelića, oficira u penziji iz Hrvatske, Walid Ismaila, izbeglice iz Sudana,  Dragana Jugovića, osnivača organizacije DUŠA i Vinka Lale, predstavnika Udruženja logoraša regije Birač iz Bratunca. U muzičkom delu programa nastupila je Nataša Jović Trivić, mecosporan, prvakinja Opere Narodnog pozorišta i Gorana Ćurgus, solistkinja na harfi, Orkestra Narodnog pozorišta.

Nedelja podrške žrtvama torture nastavljena je u Nišu 27.juna, gde je u saradnji sa Centrom za ljudska prava-Niš održana konferencija za novinare u prostorijama Medija i reform centra. Novinarima su ovom prilikom prezentovani rezultati aktivnosti na projektu „Sveobuhvatna akcija protiv torture“ koji se realizuje na teritoriji Republike Srbije i Republike Severne Makedonije već godinu i po dana.

Obeležavanje Međunarodnog dana podrške žrtvama torture završeno je u Prilepu, 28. juna, gde je nakon konferencije za novinare u centru grada održana manifestacija pod nazivom ”Umetnička kolonija za podršku žrtvama torure”. Četvoro makedonskih slikara stvaralo je svoja umetnička dela u prisustvu građana, koje su članovi Centra za građansku inicijativu informisali o značaju podrške žrtvama torture i potrebi njenog iskorenjivanja na svim nivoima.

 

Poziv za dostavljanje ponuda za pružanje pravne pomoći

Centar za ljudska prava – Niš poziva kvalifikovane pravne zastupnike – advokatske kancelarije, da dostave svoje ponude za pružanje usluga na projektu koj će realizovati u naredne tri godine.

Više o projektu, usluzi, kao i kompletnu tendersku dokumentaciju možete preuzeti sa sledećih  linkova:

Organisation Registration – Form

Organisation And Methodology

ECV template in English

Financial Offer Form

TOR form

Instructions to tenderers