AKTUELNO:

Diskriminacija u ostvarivanju prava na jednokratnu novčanu pomoć

U očekivanju detaljnog uputstva kako da punoletni građani Srbije ostvare pravo na jednokratnu novčanu pomoć od 100 evra, Centar za ljudska prava – Niš ukazuje na mogućnost diskriminacije osuđenih lica kao i štićenika u ustanovama socijalne zaštite koji nisu primaoci socijalne pomoći, niti su penzioneri.

Uredba Vlade Republike Srbije od 24.04.2020. godine propisuje da pravo na novčanu pomoć imaju SVI građani Republike Srbije, koji na dan stupanja na snagu ove uredbe imaju prebivalište na teritoriji Republike Srbije i važeću ličnu kartu.

Postavlja se pitanje: kako će pomoć biti isplaćena licima koja nemaju ličnu kartu, i to osobama koje se nalaze na izdržavanju kazne lišenja slobode u sistemu zavoda za izvršenje krivičnih sankcija? Da li su oni isključeni iz mogućnosti dobijanja ove jednokratne pomoći? A oni koji imaju ličnu kartu, kako će se prijavljivati za pomenuta sredstva?

Mnogi osuđenici nemaju ličnu kartu, jer im je istekla ili je ranije nisu ni imali, a zbog toga što su u zatvoru nisu u mogućnosti da obnove svoja lična dokumenta. Poznato je takođe da postpenalni prihvat u Centrima za socijalni rad uglavnom predstavlja jednokratnu novčanu pomoć koja se dodeljuje radi izrade ličnih isprava, što ukazuje upravo na to da veliki broj ovih lica i nema lična dokumenta.

Sličan problem će se javiti i kod isplate štićenicima u ustanovama socijalne zaštite koji nisu primaoci socijalne pomoći, niti su penzioneri, jer nije definisan način prijave za jendnokratnu pomoć države.

Centru za ljudska prava – Niš javljaju se lica koja se nalaze na izdržavanju kazne i traže mogućnost da ne budu diskriminisana u odnosu na ostale građane.

U pomenutoj uredbi Vlade, ni jednom rečenicom nije navedeno da je i na koji način ovo pravo uskraćeno “zatvorenicima“ pa je neophodno da Uprava za izvršenje krivičnih sankcija izda uputsva i smernice kako da se ovo pravo ne uskrati ovoj marginalizovanoj grupi građana, koja je već pogođena siromaštvom.

 

Dve godine sveobuhvatne akcije protiv torture i nečovečnog postupanja

U protekle dve godine Centru za ljudska prava – Niš za pravnu pomoć obratilo se više od 30 osoba koje su bile izložene nekom vidu torture. Polovina od slučajeva nije mogla da bude procesuirana, jer kod nas krivično delo torture nije izuzeto iz opšteg roka zastarelosti od 10 godina, iako Konvencija UN protiv torture i drugih surovih, nečovečnih i ponižavajućih postupaka i kažnjavanja, čiji je Srbija potpisnik, ne poznaje zastarelost.


Od šest procesuiranih slučajeva, Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. podnete su dve predstavke, dva postupka se vode pred OJT u Novom Sadu i Kruševcu, a krivične prijave podnete su OJT u Beogradu i Nišu. Postupci pred tužilaštvima se odnose na prekomernu upotrebu sile prilikom hapšenja i u jednoj ustanovi koja je u sistemu Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

Dokazivanje torture je težak i složen posao, pre svega zbog toga što uz izjave žrtve i svedoka zahteva obimnu zdravstvenu dokumentaciju. Advokat Stevan Arambašić istakao je da problemi u pravnom zastupanju žrtava torture leže i u tome to što su istražni postupci spori i neefikasni. Indikativno je, rekao je on, da kada se dokazuje tortura u prostorima za koje postoji obaveza da budu pokriveni video nadzorom, kamere ne rade baš u trenutku kada se tortura dešava. Foto dokumentacija policije odnosi se samo na delo koje se osumnjičenom stavlja na teret, a gotovo nikad ne sadrži i dokumenta koja bi potkrepila postojanje povreda. Čak i u slučajevima kada se tužilaštvu dostavi obimna medicinska dokumentacija o povredama, lekarski nalazi i konstatacija povreda se posmatra površno i protivno ZIKs-u, naročito kad je u pitanju lice lišeno slobode. Problem je takođe i to što tužilaštvo poverava sektoru unutrašnje kontrole MUP-a RS sprovođenje određenih dokaznih radnji, u prostoru gde je do torture došlo, a počinioci su policajci.

Veoma temeljno pripremamo svaku krivičnu prijavu, rekla je rekla je Lidija Vučković lokalni koordinator projekta, Trudimo se da prikupimo što više informacija i dokaza i dokumentujemo torturu koja se desila, pa tek onda podnosimo krivičnu prijavu. Jednom mesečno obraćamo se tužilaštvu kojem smo podneli krivičnu prijavu, u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, tražimo informaciju o tome koje su radnje preduzete. Dešavalo se da neke krivične prijave budu odbijene usled odluke nadležnih tužilaca da nema dovoljno dokaza za vođenje javnotužilačke istrage.


U konkretnim slučajevima, pošto je dolazilo do nanošenja telesnih povreda, ubedljivo najbitniji dokazi jesu medicinska dokumentacija i medicinski nalazi. Isti pravilnim tumačenjem dovode do zaključka da li je neko lice doživelo torturu od strane policije, zaposlenih u KPZ OZ i drugih. Drugih dokaza obično nema jer lica koja torturu vrše svoje žrtve sklanjaju od očiju drugih svedoka, a iako ima svedoka to su na primer u kpz-u druga osuđena lica ili u policiji svedoci druge kolege policajci. Nažalost nivo društvene svesti nije na takvom nivou da ta lica prepoznaju pravu opsanost svog nečinjenja, te i kasnije svojom pasivnošću dovode do opasnosti da se ove pojave ponove, rekao je Miroslav Stanojević, advokat Centra za ljudska prava. Upravo su odlučivanja nadležnih tužioca o važnosti priložene medicinske dokumentacije, kamen spoticanja i osnov za podnošenje pritužbi u ovom konkretnom projektu. U praksi ako je oštećeni mišljenja da je Javno tužilaštvo u konkretnom slučaju nije postupalo u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima, te da je svojim odlukama oštetilo podnosioca pritužbe, može da pritužbom ukaže na to i da zahteva da se preispita postupanje javnog tužilaštva. Vezano za podnete krivične prijave, podneli smo i četiri pritužbe na rad javnih tužioca. I to dve na rad osnovnih javnih tužilaštva, dve na rad viših javnih tužilaštva

U sva četiri slučaja je došlo do situacije da je medicinska dokumentacija priložena uz krivičnu prijavu, nije tretirana onako kako bi po našem mišljenju trebalo ili nije uopšte tretirana – tj. uzeta u razmatranje. Uz dve krivične prijave su podnete čak i nalazi i mišljenja nadležnih lekara, lica koja su na listi stalnih sudskih veštaka, koja povezuju nanete povrede sa počiniocima, a da postupajući tužioci nisu uzeli u razmatranje navode iz krivične prijave vezano za njih. U tri podnete pritužbe su nadležni nadređeni tužiocu doneli odluke da nije došlo do povrede prava oštećenih, te da su podređeni tužioci ispravno ocenili da ne treba da se vrši uvid u podnetu medicinsku dokumentaciju. U jednom se još uvek čeka odgovor.


Naglašeno je da ne postoje izvinjavajuće okolnosti koje nekome daju pravo da vrši torturu.Tortura je apsolutno zabranjena Konvencijom UN protiv torture i prema ovom međunarodno priznatom dokumentu, čiji je i naša zemlja potpisnik, svaka država je dužna da osobi koja je preživela torturu pruži obeštećenje i pravo na rehabilitaciju koja mora biti dostupna i odgovarajuća. Nadamo se da ćemo do kraja projkta dobiti jasnu reakciju države koja će dovesti do podizanja društvene svesti i ukazati da takvo ponašanje uniformisanih lica ne može biti opravdano i društveno prihvatljivo.

U okviru projekta “Sveobuhvatna akcija protiv torture”, koji realizuje zajedno sa, autorom projekta “Međunarodnom mrežom pomoći IAN’’, Centar za ljudska prava Niš će i tokom 2020. godine pružati besplatnu pravnu pomoć i pravno zastupanje pred sudovima za žrtve torture i nečovečnog postupanja na teritoriji cele Srbije .

Centar poziva potencijalne žrtve torture i nečovečnog postupanja da se jave radi dobijanja pravne pomoći i zastupanja pred odgovarajućim sudovima  na telefon Centra za ljudska prava-Niš : 018  524 332 , pošalju pismo na e-mail adresu: ni_cent@eunet.rs ili poštom na adresu : Centar za ljudska prava Niš, Ulica cara Dušana, br. 54  PC „Dušanov Bazar“ Kupola, lokal 202  18000 Niš.

Nedelja podrške žrtvama torture

Povodom 26. Juna, Međunarodnog dana podrške žrtvama torture, Međunarodna mreža pomoći IAN organizovala je NEDELJU PODRŠKE ŽRTVAMA   TORTURE. Nizom događaja u gradovima Republike Srbije i Republike Severne Makedonije, zajedno sa partnerskim organizacijama Centrom za ljudska prava Niš i Centrom za građanske inicijative Prilep, još jednom je ukazala na važnost podrške žrtavama torture i važnost kažnjavanja počinioca torture.

Konferencija za novinare u Beogradu

 

Obeležavanje Međunarodnog dana podrške žrtvama torture započelo je 26. juna konferencijom za novinare u Beogradu, kojoj su pored organizatora prisustvovali predstavnici donatora, Leoneta Pajer, iz Delegacije Evropske Unije, zon Endrju Jang predstavnik UNHCR-a, Milan Marković iz Stalne kancelarije UN-a u Srbiji, kao i mnogobrojni saradnici i prijatelji organizacije.

 

U večernjim satima u Centru za kulturnu dekontaminaciju, održana izložba radova sa kreativnih radionica pod nazivom „Umetnost kao podrška žrtvama torture“. Izložbi su prisustvovali autori umetničkih predmeta, žene migranti kojima je dodeljena zaštita u Srbiji, a veliku pažnju su privukla i izlaganja korisnika Bogdana Jelića, oficira u penziji iz Hrvatske, Walid Ismaila, izbeglice iz Sudana,  Dragana Jugovića, osnivača organizacije DUŠA i Vinka Lale, predstavnika Udruženja logoraša regije Birač iz Bratunca. U muzičkom delu programa nastupila je Nataša Jović Trivić, mecosporan, prvakinja Opere Narodnog pozorišta i Gorana Ćurgus, solistkinja na harfi, Orkestra Narodnog pozorišta.

Nedelja podrške žrtvama torture nastavljena je u Nišu 27.juna, gde je u saradnji sa Centrom za ljudska prava-Niš održana konferencija za novinare u prostorijama Medija i reform centra. Novinarima su ovom prilikom prezentovani rezultati aktivnosti na projektu „Sveobuhvatna akcija protiv torture“ koji se realizuje na teritoriji Republike Srbije i Republike Severne Makedonije već godinu i po dana.

Obeležavanje Međunarodnog dana podrške žrtvama torture završeno je u Prilepu, 28. juna, gde je nakon konferencije za novinare u centru grada održana manifestacija pod nazivom ”Umetnička kolonija za podršku žrtvama torure”. Četvoro makedonskih slikara stvaralo je svoja umetnička dela u prisustvu građana, koje su članovi Centra za građansku inicijativu informisali o značaju podrške žrtvama torture i potrebi njenog iskorenjivanja na svim nivoima.

 

GLASNO O PROBLEMU TORTURE I NEČOVEČNOG POSTUPANJA

Stav Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu je da je za procesuiranje torture dovoljna samo izjava žrtve. To kod nas nije slučaj. Naprotiv, kod nas dokazivanje torture uz izjavu žrtve i svedoka zahteva obimnu zdravstvenu dokumentaciju. Takođe veliki  problem predstavlja i  to što u našem zakonu krivično delo tortura zastareva posle 10 godina, a Konvencija UN protiv torture i drugih surovih, nečovečnih i ponižavajućih postupaka i kažnjavanja ne poznaje zastarelost. Ovo su samo neki od problema koji su izneti na konferenciji za novinare Centra za ljudska prava Niš, povodom projekta Sveobuhvatna akcija protiv torture.

Advokat Stevan Arambašić istakao je da su problemi u pravnom zastupanju žrtava torture i u tome to što su istražni postupci spori, ne završavaju se i nisu podvrgnuti kontroli javnosti. Zato o ovom problem treba govoriti što češće. Arambašić je podsetio da se pretpostavlja da u psihijatrijskim ustanovama i staračkim domovima ima žrtava torture koje zbog nemoći ne mogu da to prijave, te da je potrebno da se obrati mnogo više pažnje na takve ustanove. Zatvori u Srbiji su i  dalje prenaseljeni, što predstavlja nehumano i nečovečno postupanje, ali u njima su sada vrlo retki slučajevi torture čuvara prema osuđenicima. Češća je pojava torture osuđenika prema drugim osuđenicima, ali su to teško dokazivi slučajevi.

Naš cilj nije samo da pružimo zaštitu svakoj žrtvi torture koja nam se obrati, rekla je Lidija Vučković lokalni koordinator projekta, već i da kroz pojedinačne slučajeve ostvarimo i sistemsku promenu. Želimo da pokrenemo državne organe da ubrzaju rad kako bi se pojačala zaštita žrtava i borba protiv torture bila efikasnija.

Ne postoje izvinjavajuće okolnosti koje nekome daju pravo da vrši torturu.Tortura je apsolutno zabranjena Konvencijom UN protiv torture i prema ovom međunarodno priznatom dokumentu, čiji je i naša zemlja potpisnik, svaka država je dužna da osobi koja je preživela torturu pruži obeštećenje i pravo na rehabilitaciju koja mora biti dostupna i odgovarajuća.

U okviru projekta “Sveobuhvatna akcija protiv torture”, koji realizuje zajedno sa autorom projekta “Međunarodnom mrežom pomoći IAN’’, Centar za ljudska prava Niš pruža pravnu pomoć i pravno zastupanje pred sudovima za žrtve torture i nečovečnog postupanja na teritoriji cele Srbije .

Centar poziva potencijalne žrtve torture i nečovečnog postupanja da se jave radi dobijanja pravne pomoći i zastupanja pred odgovarajućim sudovima  na telefon Centra za ljudska prava-Niš : 018  524 332 , pošalju pismo na e-mail adresu: ni_cent@eunet.rs ili poštom na adresu : Centar za ljudska prava Niš, Ulica cara Dušana, br. 54  PC „Dušanov Bazar“ Kupola, lokal 202  18000 Niš.

 

 

 

SAOPŠTENJE POVODOM 26. JUNA – SVETSKOG DANA PODRŠKE ŽRTVAMA TORTURE

Iako se tortura i druga nehumana i ponižavajuća postupanja dešavaju svakodnevno, kako u ratnim tako i u mirnodopskim uslovima, počinioci se retko izvode pred lice pracde. U slučajevima kada se izvedu, procesi su dugi, presude nisu srazmerne težini dela, ili zbog dužine trajanja postupaka postupci apsolutno zastare.

Ovaj dan je prilika da se podsetimo na važnost podrške žrtvama torture i važnost kažnjavanja počinilaca torture. Podrška mora biti višeslojna i mora uključivati identifikovanje žrtava, zastupanje žrtava, dugoročnu sveobuhvatnu podršku, mogućnost restitucije kroz kompenzaciju i nadoknadu štete. Ovakvo postupanje sa žrtvama i poštovanje njihovog iskustva, može da dovede do njihovog ličnog oporavka, do oporavka njihovih porodica, ali i oporavka čitavog društva.

26. juna 1987. godine stupila je na snagu UN Konvencija protiv torture i drugih surovih, nečovečnih i ponižavajućih postupaka i kažnjavanja. Ovu konvenciju naša zemlja je ratifikovala 1991. Tortura kao krivično delo uvedena je u Krivični zakon Republike Srbije 2005. godine, kao krivično delo zlostavljanja i mučenja u čl.137, koje spada u grupu krivičnih dela protiv sloboda i prava čoveka i građanina.

Tortura predstavlja čin ekstremnog nasilja, to je namerno nanošenje teške fizičke ili mentalne patnje ili bola, od strane službenog lica ili uz njegov prećutni pristanak ili naređenje, sa ciljem da se osoba zastraši, kazni, iznudi priznanje, usmerena je protiv pojedinca, ali i protiv čitave zajednice.

Ovo je saopšteno na konferenciji za novinare u Nišu, na trećem u nizu događaja u Srbiji i Makedoniji, pod zajedničkim nazivom Nedelja podrške žrtvama torture kojim Centar za ljudska prava Niš, IAN Međunarodna Mreža Pomoći i Centar za građanske inicijative iz Prilepa obeležavaju 26. Jun Međunarodni dan podrške žrtvama torture. Na konferenciji su prezentovani rezultati aktivnosti na projektu Sveobuhvatna akcija protiv torture koji ove tri organizacije zajedno realizuju već godinu i po dana.

Centar za ljudska prava Niš, koji je partner na projektu u delu koji se odnosi na pružanje pravne pomoći i pravno zastupanje u slučajevima torture, prezentovao je neke od slučajeva gde je u ime žrtve podneo krivičnu prijavu. Pratimo postupak odlučivanja i očekujemo da ovi slučajevi budu procesuirani, tužilaštvo je tu da pripremi valjanu optužnicu. Na njima i na policiji je da dovedu do toga da počinilac bude osuđen za torturu. Kada budemo imali nekoliko osuđujućih presuda, to će ohrabriti žrtve da se jave, a i oni koji su skloni da budu ti koji sprovode torturu, da se zamisle da li je i koliko pametno tako nešto raditi. Svrha današnje konferencije je obeležavanje Svetskog dana podrške žrtvama torture. Ovaj prikaz rada tužilaštva nema svrhu pritiska na pravosuđe. Ovo je naš doprinos u želji da ih podstaknemo da savesnije i odgovornije rade svoj posao, zaključeno je na skupu.

 

Poziv za dostavljanje ponuda za pružanje pravne pomoći

Centar za ljudska prava – Niš poziva kvalifikovane pravne zastupnike – advokatske kancelarije, da dostave svoje ponude za pružanje usluga na projektu koj će realizovati u naredne tri godine.

Više o projektu, usluzi, kao i kompletnu tendersku dokumentaciju možete preuzeti sa sledećih  linkova:

Organisation Registration – Form

Organisation And Methodology

ECV template in English

Financial Offer Form

TOR form

Instructions to tenderers